● Ebu Galib navodi da je vidio Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma, kada je došao u Meku da klanja noćni namaz, pa mu se Abdullah b. Omer obratio sljedećim riječima: “Ebu Galibe, zar nećeš ustati i klanjati učeći barem trećinu Kur’ana?” Ovaj ga je začuđeno upitao: “Ebu Abdurrahmane, uskoro će sabah-namaz, pa kako da proučim trećinu Kur’ana?” Ibn Omer je odgovorio: “Zar sura El-Ihlas ne vrijedi kao trećina Kur’ana?” (Ahmed, Zuhd, str. 238)
● Prenosi Nafia da je Ibn Omer, radijallahu anhuma, mnogo klanjao noću. Ponekad bi Nafia stajao pored vrata i čuo bi većinu onoga što bi Ibn Omer učio u namazu, a ponekad bi Ibn Omer upitao Nafiu da li je nastupilo vrijeme sabah-namaza. Ako bi nastupilo, on bi sjeo i tražio bi oprost od Allaha Milostivog. (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 158)
● Rekao je Abdullah b. Ebu Mulejka: “Putovao sam sa Abdullahom b. Abbasom, radijallahu anhu, od Medine do Meke, a on bi pola noći provodio u namazu.” (Ebu Davud, Zuhd, str. 336)
● Prenosi se od Asima da je rekao: “Zatekao sam ljude koji su noć smatrali svojom opskrbom, a jedan od njih bio je Zirr b. Hubejš.” (El-Lejl, 4/184)
● Vehb b. Munebbih, rahimehullah, rekao je: “Noćni namaz je ponos poniženog i čast obeščašćenog, a post udaljava postača od požuda. I znaj da vjernik neće naći smiraj sve dok ne uđe u Džennet.” (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 24)
● Osman b. Ata el-Horosani prenosi da je čuo svog oca kako kaže: “Noćni namaz je život za tijelo, svjetlost za srce, vid za oči, te snaga za udove. Kada osoba ustane da klanja noćni namaz, taj dan bude sretna. A kada osobu savlada san i ne klanja noću ništa, tada se probudi tužna i slomljenog srca, kao da je sve izgubila, a ne zna da je izgubila najkorisniju stvar te noći.” (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 170)
● Ibn Ebu Zinad prenosi od svoga oca da je rekao: “Nisam otišao u Poslanikovu džamiju prije nego što nastupi vrijeme sabah-namaza, a da nisam čuo učenje Kur’ana u kućama pored kojih bih prolazio.” (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 174)
● Kada bi nastupila noć, Omer b. Zerr bi govorio: “Došla je noć koje se mnogi boje. Tako mi Allaha, preče je da se Allaha boje.” (Hil’jetul-evlija, 5/111)
● Rekao je Sabit el-Bunani: “Ne postoji ništa draže mome srcu od noćnog namaza.” (Sifetus-safve, 3/262)
● Ebu Sulejman je rekao: “Oni koji noć u namazu provode više se naslađuju od onih koji svoje vrijeme provode u igri i zabavi. I da nije noći, ne bih poželio da ostanem na dunjaluku niti jednog trena.” (El-Ihja, 1/423)
● Rekao je Fudajl b. Ijad: “Kada započnem noć učeći Kur’an, mislim da je daleko sabah. A kada čujem sabahski ezan, shvatim da nisam stigao proučiti što sam namjeravao.” (El-Ihja, 1/420)
● Upitan je Hasan zašto oni koji provode noć klanjajući imaju najljepša lica, pa je rekao: “Zato što su se oni u tami okrenuli svjetlosti Milostivog, pa ih je On odjenuo Svojom svjetlošću.” (El-Ihja, 1/220)
● Abdurrahman b. Jezid prenosi da je jednom prilikom sa Ataom i drugim prijateljima bio na putovanju. Ataa bi noć provodio u namazu, zatim bi provirio iz šatora i povikao: “Abdurrahmane, Hišame b. Gazu, o, ti i ti, noćni namaz i post doista su lakši od pijenja vrele vode, nošenja željeza i jedenja Zekkuma.” (Sijeru e‘alamin-nubela, 6/143)
● Jednom prilikom, Habib el-Adžemi zaspao je pa ga je njegova supruga probudila prije nastupanja sabahskog vremena, rekavši mu: “Ustaj, čovječe! Prošla je noć, a došao je dan. Ispred tebe je dug put, a opskrba je mala. Karavane iskrenih davno su već otišle, samo smo mi ostali.” (Sifetus-safve, 4/35)
● Mensur b. Mu‘temir običavao je klanjati noću na krovu svoje kuće, pa kada je umro, dječak koji je živio u njegovoj blizini upitao je majku: “Mama, gdje je nestalo stablo sa Mensurove kuće?” Majka mu reče: “Nije to bilo stablo. To je bio Mensur dok je bio živ.” (Sifetus-safve, 3/113)
● Kada bi Tavus legao u postelju, prevrtao bi se sve dok ne bi ustao i otpočeo namaz. Klanjao bi sve do sabaha, a potom bi rekao: “Doista razmišljanje o džennemskoj vatri otklanja pospanost od robova.” (El-Ihja, 1/420)
● Rekao je Sufjan es-Sevri: “Najviše se radujem nastupanju noći.” (Musned Ibn Džad, str. 284)
● Kada bi Mugira b. Hakim es-Sana‘ni ustao da klanja noćni namaz, obukao bi najljepšu odjeću i namirisao bi se najljepšim mirisom. (Hil’jetul-evlija, 8/195)
● Revh je upitao Abida na koji se način rob može podstaći i šta će mu pomoći da ustaje na noćni namaz, pa je ovaj rekao: “Tako što će se sjetiti dugog stajanja pred svojim Gospodarom na Dan kada neće govoriti niti će mu se dozvoliti da se pravda.” (Šedžeri, El-Emali, 1/207)
● Mesrukova supruga prenosi da bi Mesruk svaki sabah dočekao sa nateklim nogama od noćnog namaza, a ona bi iza njega sjedila i plakala od prizora koji bi gledala.
● Također, spominje se da Mesruk tokom obavljanja hadža ne bi zaspao osim na sedždi. (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 69)
● Rekao je Amr b. Kajs: “Nisam podigao glavu u noći a da nisam vidio Musaa b. Ebu Aišu kako klanja.” (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 116)
● Prenosi se od Ebu Ishaka es-Sebi‘ija da je rekao: “Danas kada mi je zdravlje oslabilo i kada sam ostario, na noćnom namazu proučim samo El-Bekaru i Ali Imran.” (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 96)
● Kasim b. Ejjub prenosi da je Seid b. Džubejr toliko plakao na namazu sve dok nije oslijepio. (Ibn Ebu Dun’ja, Ettehedžud ve kijamul-lejl, str. 206)
● Prenosi se od Ibrahima b. Šemasa da je poznavao imama Ahmeda b. Hanbela, rahimehullah, kao dječaka i da je već kao dječak provodio noć u ibadetu. (Sijeru e‘alamin-nubela, 11/228)
● Jednom prilikom, dok je Tavus išao na hadž sa svojim saputnicima, oni ga upitaše zašto klanja svaku noć i ne spava prije sabah-namaza, pa je u čuđenju rekao: “A zar ima neko da spava prije sabah-namaza?” (El-Dželijjje, 4/14)
