● Prenosi se od Ukbe b. Muslima da je rekao: “Družio sam se sa Abdullahom b. Omerom, radijallahu anhuma, trideset četiri mjeseca. Kada bi bio upitan za nešto, odgovorio bi: ‘Ne znam’, a potom bi se okrenuo prema meni i rekao: ‘Da li znaš šta ovi žele? Žele da naša leđa učine mostom do Džehennema.’” (Džamiul-bejanil-ilm, 2/841)
● Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, rekao je: “Doista je lud onaj koji odgovara na svako postavljeno pitanje.” (Džamiul-bejanil-ilm, 2/843)
● Nafia prenosi da je neki čovjek Ibn Omeru postavio neko pitanje, pa se ovaj napravio kao da ga nije čuo. Potom mu je ovaj čovjek rekao: “Allah ti se smilovao, zar nisi čuo šta sam te pitao?” Na to Ibn Omer odgovori: “Jesam, čuo sam. Ali vi kao da ne znate da će nas Allah pitati za ono što ste nas vi upitali. Molim te, pusti nas sada dok ne razmislimo o tvom pitanju. Ako budemo znali odgovor, bit ćeš obaviješten, a ako ne budemo znali, i to ćemo ti reći.” (Et-Tabekatu-kubra, 4/168)
● Abdullah b. Omer, radijallahu anhuma, govorio je: “Znanje se nalazi u tri stvari: Kur’anu, sunnetu i reći ‘ne znam’.” (Džamiul-bejanil-ilm, 2/423)
● Ebu Menhel prenosi da je sjedio sa Zejdom b. Erkamom i El-Beraom b. Azibom i da im je tom prilikom postavljao pravna pitanja, pa kada god bi jednog upitao, taj bi rekao: “Pitaj njega, on je bolji od mene.” (Džamiul-bejanil-ilm, 2/432)
● Rekao je Muhammed b. Menkeder: “Doista je učenjak na položaju između Allaha i Njegovih stvorenja, stoga neka pripazi kako će se ponašati.” (Bedaiul-fevaid, 3/793–794)
● Abdurrahman b. Ebu Lejla rekao je: “Zatekao sam stotinu dvadeset ashaba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada bi jedan od njih bio upitan nešto, izbjegao bi da odgovori tražeći da neko drugi dâ odgovor. Tako bi radio i sljedeći sve dok se pitanje ponovo ne bi postavilo onom prvom.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Rekao je Husejn El-Esedi: “Doista vi odgovarate na pitanja koja kada bi se postavila Omeru b. Hattabu, radijallahu anhu, on bi zbog toga sazvao učesnike Bedra.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Ebu Omer spominje da je neki čovjek došao Kasimu b. Muhammedu i postavio mu neko pitanje, na što je ovaj odgovorio da ne zna. Potom je čovjek rekao: “Ja sam tebi došao. Ne znam nikog drugog osim tebe”, pa je Kasim rekao: “Ne gledaj u dužinu moje brade, niti u ove ljude oko mene. Tako mi Allaha, ne znam.” Tada je ustao neki čovjek od Kurejšija i zamolio Kasima da mu odgovori, pa je El-Kasim rekao: “Tako mi Allaha, draže mi je da mi neko odsiječe jezik nego da govorim o Allahu bez znanja.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Malik b. Enes, rahimehullah, govorio je: “Kada nekome bude postavljeno neko pitanje, neka zamisli Džennet i Džehennem i kakav će kraj zaslužiti.” Također, bilo mu je postavljeno neko pravno pitanje, pa je rekao da ne zna odgovor, na što su mu rekli: “Kako ne znaš?! Ovo je lahko pitanje, ništa teško.” Na to se imam Malik naljutio i rekao: “Nema u znanju nešto lahko. Sve je teško, jer će se za to odgovarati na Sudnjem danu.” Imam Malik govorio je: “Ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne bi odgovarali na pitanja sve dok se za to ne bi konsultirali sa nekim drugim.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Kada bi Seid b. Musejjib odgovarao na pitanja, rekao bi: “Allahu, sačuvaj mene i sačuvaj od mene!” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Rekao je Sahnun: “Propao je onaj koji proda svoj ahiret zbog dunjaluka, a više je propao onaj koji proda svoj ahiret zbog tuđeg dunjaluka. Razmišljao sam o ovome i shvatio da se radi o onome koji odgovara na ono šta ga ljudi upitaju.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Ebu Omer prenosi da je imam Malik ušao kod Rebie te ga zatekao kako plače. “Šta te rasplakalo?”, upitao je Malik. “Rasplakalo me što se pitaju ljudi koji nemaju znanja. Preče je da budu zatvoreni pojedini koji izdaju fetve nego kradljivci.” (Bedaiul-fevaid, 3/792–794)
● Imam Malik govorio je: “Ebu Bekr es-Siddik, radijallahu anhu, u svom vremenu bi govorio da ne zna, a ovi danas to ne govore.” (El-Medhal ila Es-Sunen, 1/435)
● Rekao je imam Malik: “Nisam odgovarao na pitanja sve dok mi nije posvjedočilo sedamdeset ljudi.” (Hil’jetul-evlija, 6/316)
● Vehb b. Munebbih rekao je: “Najbolja medicina je da prilikom objedovanja spomeneš Allahovo ime i da se Njemu zahvališ kada završiš (sa jelom). Najbolji fikh (šerijatsko pravo) jeste da na postavljeno pitanje, na koje ne znaš odgovor, odgovoriš sa ‘ne znam’, a najbolja blagost je da mnogo šutiš, osim ako budeš nešto upitan.” (Hil’jetul-evlija, 4/35)
